S vremena na vreme put me vodi kroz tamne i hladne ulice grada. Trenutak svezeg vazduha, mirisa jeseni i ukusa cigara me vode u proslost i ispituju sadasnjost. Trenuci kad osecam da sam prepusten sebi. Osecaj da su me za trenutak svi zaboravili, devojka i porodica i prijatelji. 20 minuta oktobarskog vetra me prochishcava i salje u nove trenutke zivota.
Najstrashnije na ovom svetu je shto sve prolazi. Ziveti srecno sa ovim saznanjem je umetnost.
Add comment oktobar 6th, 2008
Cyber ludilo izvlachi najbolje i najgore iz ljudi. Obozavam ovaj svet. Istina i fikcija se tope u jedno, i cine posebno stanje svesti prilagodjeno ovom kultu, nachinu razmishljanja - internetu. Otvara najmrachnije odaje pojedinaca, logovanih kao anonimci, i shiri radost ‘jednodimenzionalnih’ ljudi - ima neshto za sve.
Osecam potrebu da napishem neshto o sebi, da me neki ne bi pogreshno razumeli. Ja sam obichan student. I ako se ne osecam tako, svestan sam toga. Recimo da mi je glavna filozofija (mada nije glavna, samo jedna, ipak mozda ‘najbitnija’ za vas) je da pokusavam (ali stvarno) da prihvatam sve takve kakvi su. Recimo da ne mrzim nikog. Zivot je sharen i volim to. Dalje, mislim da je televizija chovekov najbolji prijatelj.
Add comment oktobar 4th, 2008